Pre 25 godina, tačnije 1992. godine, još uvek postoji Košarkaški klub “Prvi partizan”. Te godine, tačnije 28. marta 1992. godine igrači Košarkaškog kluba “Užice” (koji se u prva dva kola zvao “Prvi partizan”) su pred najvećim uspehom užičke košarke. Te sezone za ekipu su licencirani sledeći igrači: Aleksandar Peri Arnautović, Miroslav Radošević (kasniji kapiten “Partizana” i osvajač zlatne medalje sa selekcijom male Jugoslavije na Prvenstvu Evrope održanom 1997. godine u Barseloni), Dušan Pavićević, Branko Rajevac, Željko Radonjić, Milan Njegošević, Željko Topalović (kasniji kapiten “Crvene zvezde”), Saša Samardžić, Vidan Bimbo Bogićević, Branko Karapetrović, Aleksandar Janker Janković, Slavenko Marić, Žarko Janković, Tomislav Jovčić, Branko Luković i Aleksandar Selaković. Na pauzi između dva dela sezone došli su Dragan Klikovac i Dragan Smiljanić. Iz ekipe su na pauzi prvenstva otišli Dragan Raca (u Kipar), Sreten Đurić (Arilje) i Nebojša Matić (prestao da igra). Trener ekipe je Slobodan Blek Janković, a tokom sezone menja ga Petar Rodić. Na početku sezone prvi put u Kup evropskih šampiona iz jedne zemlje obezbeđuje plasman više ekipa. Najviše ekipa (po tri) dobijaju Italijani, Španci i Jugosloveni. Računali su se rezultati u prethodnih nekoliko sezona, a 1989. godine u Jugoslaviju su stigli svi trofeji (Kup evropskih šampiona osvojila je “Jugoplastika” iz Splita (trostruki prvak Evrope koji se danas zove “Split”), Kup pobednika kupova “Cibona” iz Zagreba (dvostruki prvak Evrope) i Kup “Radivoja Koraća” beogradski “Partizan” (torstruki osvajač tog trofeja i kasniji prvak Evrope) tako da po tim kriterijumima jugoslovenskim klubovima pripadaju tri mesta. Iako se raspada velika Jugoslavija naša liga i te sezone dobija osam mesta u evropskim takmičenjima što je velika šansa za odličnu ekipu iz Užica. Ipak osmi se ne plasira u Evropu jer je osvajač Kupa Jugoslavije koji je dobijao mesto u Kupu Evrope OKK “Beograd” tadašnji član Prve B lige (II lige). Da košarkaši “Užica” izbore plasman u Kup “Radivoja Koraća” moraju u poslednjem kolu da pobede “Bosnu” iz Sarajeva i prestignu novosadsku “Vojvodinu”. U trećem kolu Prvenstva Jugoslavije u Užicu “Užice” dobija “Vojvodinu” 88-86, dok u 14. kolu u Novom Sadu “Vojvodina” dobija “Užice” ubedljivo 84-70 i ima bolji međusobni skor. Pred zadnje kolo imaju isti broj bodova (po 30) i “Vojvodina” pobedom ide u evropsko takmičenje. Novosadjani na domaćem terenu čekaju “Radnički” iz Novog Beograda koji ne može ni da ispadne iz Lige ni da se plasira u evropsko takmičenje. Kako dosta rano stiže vest da su u Novom Sadu Vojvodjani izgubili od ekipe iz Novog Beograda (“Vojvodina” – “Radnički” 93-103 (33-47)) postaje jasno da pobedom protiv “Bosne” (koja je davno izborila plasman u Kup “Radivoja Koraća”) užički košarkaši obezbeđuju plasman u međunarodna takmičenja. I pored velike želje užički košarkaši su tokom prvog poluvremena veoma izgubljeni (kao vukovi u magli) i ne pokazuju ono što 4.500 gledalaca u dvorani i nekoliko desetina hiljada Užičana od njih očekuje. Malo fali da zbog nervoze i lošeg rezultata mnogi Užičani razbiju svoje radio aparate (kao Rajko u seriji “Montevideo vidimo se”). Ipak to se ne događa i navijači se smiruju kada do poluvremena, iako su primili čak 57 koševa, košarkaši “Užica” smanjuju razliku na 11 poena zaostatka (46-57) što donosi nadu i košarkašima i navijačima jer ostaje još 20 minuta drugog poluvremena (tada se ne igra po četvrtinama (4×10 minuta) nego dva poluvremena (2×20 minuta)). U drugom poluvremenu, predvođeni Draganom Klikovcem, Slavenkom Marićem i Željkom Topalovićem, na čelu sa najboljim košarkašem iz Užica svih vremena i tadašnjim kapitenom Aleksandrom Pavlovićem, Užičani igraju kao nikada do tada, pokazujući Sarajlijama ko vozi “Mercedes”, a ko otvara kapiju i nadoknađuju veliki zaostatak (kao nedavno “Barselona” protiv “Pari sen Žermena”) i dobijaju drugo poluvreme 52-30 za konačan trijumf od 98-87. Tako ostvaruju najveći uspeh užičke košarke. U gostujućoj ekipi najbolji je bio kapiten ekipe (kasnije i selekcije Bosne i Hercegovine) centar Sejo Bukva, visok 217 centimetara, postigavši 32 poena, dok je Sarajlijama falio jedan od najboljih igrača u njihovoj ekipi Mario Primorac koji kao da nije postojao na terenu, postigavši samo dva poena. Koliko ekipa iz Užica vredi dokazuje da su oni 2003. godine jedva izgubili od prvog tima aktuelnog prvaka Evrope “Panatinaikosa” iz Atine predvođeni sa klupe Želimirom Željkom Obradović. Selekcija Užica u skoro istom sastavu (bez Miroslava Radoševića, jer je još uvek aktivan igrač i zbog obaveza ne može da dođe) na kraju treće četvrtine vodi 15 poena razlike. Do tada im Aleksandar Pavlović daje preko 30 poena, a za tri poena pogađa 10-9 šutirajući na malo neobičan način. Na kraju, u zadnjoj četvrtini kada su se užički košarkaši umorili Grci, dobivši poslednju četvrtinu 25 poena, spašavaju bruku i pobeđuju 10 poena razlike. Koliko je ljut na ekipu Željko se zacrveneo u licu kao da je 10 dana bio na jakom Suncu. I naši igrači su “ljuti” jer su izgubili od Grka koji pre nekoliko desetina godina nisu znali da li je lopta veća od obruča ili obruč od lopte.
Užice: Slobodan Arnautović 9 (2-2 za 1p, 4-2 za 2p, 2-1 za 3p), Dragan Klikovac 22 (6-4 za 1p, 10-9 za 2p, 1-0 za 3p), Aleksandar Pavlović 24 (7-5 za 1p, 13-8 za 2p, 3-1 za 3p), Dragan Smiljanić 2 (2-1 za 2p) i Slavenko Marić 18 (6-2 za 1p, 3-2 za 2p, 5-4 za 3p). Ukupno: 27-17 za 1p, 45-30 za 2p, 12-7 za 3p.
Bosna: Nenad Marković 2 (3-1 za 2p, 3-0 za 3p), Gavrilo Pajović 22 (3-3 za 1p, 8-8 za 2p, 6-1 za 3p), Predrag Radan 3 (4-3 za 1p, 2-0 za 2p, 1-0 za 3p), Sejo Bukva 32 (13-8 za 1p, 13-12 za 2p), Mario Primorac 2 (3-1 za 2p, 2-0 za 3p), Samir Avdić 20 (10-9 za 1p, 6-4 za 2p, 3-1 za 3p), Ranko Popivoda 0 (2-0 za 2p), Dejan Vukosavljević 6 (2-2 za 1p, 4-2 za 2p, 1-0 za 3p) Ukupno: 32-25 za 1p, 41-28 za 2p, 16-2 za 3p-
Iako je užička ekipa izborila plasman u evropsko takmičenje nije u njemu zaigrala jer su maloj (SR) Jugoslaviji uvedene mnoge sankcije a medju njima i sportske, tako da užički košarkaši nisu nastupili u Kupu “Radivoja Koraća”. Užičani su trebali da igraju protiv ekipe iz Mađarske koju bi pobedili i kvalifikovali se dalje jer je početkom 90-ih godina 20-og veka Jugoslovenska liga bila najjača u Evropi i teže je bilo izboriti plasman u evropska takmičenja nego napraviti uspeh u Evropi. Dovoljno je podsetiti se da je od zadnjih osam sezona pred raspad velike (SFR) Jugoslavije šest titula prvaka Evrope došlo u našu, tada zajedničku, državu (Cibona (1985. i 1986. godine), Jugoplastika (1989, 1990. i 1991. godine) i Partizan (1992. godine)). Plus titula sarajevske Bosne iz 1979. godine.
Pojedinačna statistika (igrači KK “Užice” koji su bili među 10 najboljih igraća u Ligi): Šut za dva poena: 6. mesto – Dragan Klikovac 59-41 (69.49%), Šut pod košem: 1. Dragan Smiljanić 64-44 (68.25%), 4. Željko Topalović 94-57 (60.64%), Blokade (banane): 6. Željko Topalović (15), Osvojene lopte: 4. Slavenko Marić (54) (iza Slavenka, na 5. i 6. mesto plasirali su se legende KK “Partizan” i selekcije Jugoslavije Aleksandar Đorđević (53) i Predrag Danilović (51), Izgubljene lopte: 1. Slavenko Marić (50), 4. Željko Topalović (42), Lične greške: 9. Dragan Smiljanić (78), Dodavanja: 2. Slavenko Marić (51/21 ili 2.4 po utakmici).
