Kretanje rezultata: 05. minut (12-09), 10. minut (16-16), 15. minut (20-20), 25. minut (35-40), 30. minut (44-45), 37. minut (69-59).
Teško je i zamisliti da se ovakav spektakl može ponoviti u Titovom Užicu. Derbi pred oko 4.500 gledalaca, potpomognuti duvačkim orkestrom, koji su neprekidno bodrili titovoužičke košarkaše da dođu do bodova u susretu sa jedinim konkurentom za najviši plasman. Važnost susreta, jer je praktično obezbeđen plasman u Prvu A saveznu ligu, protivnik koji nije za potcenjivanje, svakako da utiče na igrače. Ali niko nije očekivao da će sve to sputati ruke košarkašima Prvog partizana. Odbrana je igrala, ali je napad bio katastrofalan. Završiti poluvreme sa samo 25 datih koševa dosta govori o efikasnosti. Gosti su koristili svoje najbolje ortužje – dug, disciplinovan napad, a trener Zorke igrao je skoro celu utakmicu sa samo pet igrača. Na drugoj strani previše nepreciznih šuteva, bez kontranapada, sa brzopletim završavanjem započetih akcija.
Šta je onda odlučilo utakmicu, posle vođstva gostiju od desetak poena razlike? Sigurna realizacija Sretena Đurića i u trenucima kada se “lomio” rezultat, ulazak Žarka Vasiljevića, koji je sa nekoliko poena i pravim dodavanjima u reket centrima omogućio sigurne koševe, dve “trojke” Slobodana Arnautovića Perija u odlučujućim trenucima i naravno publika. U ovakvom ambijentu teško je verovati da domaća ekipa može da izgubi utakmicu.
Kada je na nešto manje od dva minuta do kraja utakmice bilo jasno da je Prvi partizan pobednik viđen je gest koji je zabeležio fotoaparat fotoreportera Stanimira Kojadinovića Kojadina kako trener gostoju Milovan Stepandić čestita pobedu kolegi Slobodanu Jankoviću – Bleku.
I najkraće o suđenju. Ako je sudija Lozanov pravio greške, Savić iz Kraljeva je sudio izvanredno.
Zoran Žeravčić i Dragomir Žunić
Druga strana Srbije
Uz iskrene čestitke momcima iz Prvog partizana zbog pobede nad neugodnim rivalom, šabačkom Zorkom, ne mogu se prećutati ozbiljne zamerke rukovodstvu i organizatorima proteklog derbija Prve B košarkaške lige. Potpisnik ovih redova vrlo dobro zna koliko se mukotrpno gradilo ovo što je sada postignuto, pa i naklonost publike. U toliko je ružnije što su se organizatori derbija ovako neukusno poigrali sa svojim “šestim igračem”. Verovatno si mislili da se dvorana u Velikom parku može istezati onako kako su to činili Zarožani sa gredom u poznatoj Glišićevoj pripoveci, pa su prodali mnogo više ulaznica nego što dvorana može da primi.
Najblaže rečeno, sramota je da se toliki broj gledalaca, sa uredno nabavljenom ulaznicom bukvalno vrati kući, jer ne može da uđe ni u zgradu, a ne u dvoranu, da nekoliko stotina gledalaca ne može čestito da vidi ni semafor, da o igri i ne govorimo, i najzad, da se veliki broj gledalaca nervozno vrti u krug po holovima i stepeništu nakon početka utakmice jer, niti može da gleda utakmicu niti da izađe van. dežurni na vratima su jednostavno nestali. Bilo je zaista neugodno gledati mladića koji je, skoro izbezumljeno, tražio da mu neko otključa vrata jer mu je devojci ili supruzi pozlilo. To mu je uspelo tek po završetku prvog poluvremena i to posle uporne intervencije milicije. Ne mogu da napišem jer nije za štampu šta je sve u dvorani i van nje izgovoreno na račun rukovodstva KK Prvi partizan i organizatora utakmice i to s pravom. A to su oni koji i sutra treba da dođu da bodre naše momke u prvoligaškoj konkurenciji. Ako im, posle ove bruke, i padne na pamet da dođu u ovu dvoranu. Pogotovu čovek koji je sa nabavljenim ulaznicama poveo na utakmicu celu porodicu, ulaznice mu poništene, a on bio prinuđen da ih sve vrati kući jer u salu nije mogao ni da priviri.
Za ovakvu organizovanu pljačku gledalaca, neko od odgovornih bi zaista trebalo da odgovara. Za ovakvu grešku i “crveni karton” da dobije. Kad ovo kažem imam u vidu i onog studenta što je rezervisao kartu za ovu utakmicu, dobutovao iz Beograda i – nije video ništa od utakmice. Bruka i sramota. Bruka zbog mukotrpnog sticanja ugleda, zbog sutrašnjice ovog kluba i i imena što ga nosi, zbog obraza koji se teško stiče, a lako gubi.
Sve u svemu u sportskoj dvorani i oko nje, pored trijumfa bilo je dosta tužnog i ružnog.
Brane Despotović
Bruka
Košarkaši Prvog partizana su u subotnjem derbiju protiv Zorke potvrdili svoje prvoligaške ambicije, ali je istom prilikom rukovodstvo kluba palo na ispitu organizatora ovog susreta. Šta više, mislimo da je prava reč za ono što se u subotu dešavalo – bruka. Znalo se odavno da će interesovanje za ovu utakmicu prevazići sva očekivanja ali da će tu situaciju Uprava kluba iskoristiti da po svaku cenu zgrne velike pare od ulaznica, to niko nije mogao očekivati. Ipak, upravo to se desilo.
Kapacitet sportske dvorane u Velikom parku je oko 2.500 mesta za sedenje, a za subotnju utakmicu prodato je 4.000 karata. Po oceni izveštača u hali je bilo preko 4.500 gledalcaca
Dva sata pre početka utakmice sva mesta za sedenje bila su zauzeta. Međutim kolona gledalaca sa urednim ulaznicama neprekidno je punila dvoranu. Uskoro nije bilo mesta ni za stajanje. Pokušaji mnogih gledalaca da kod članova uprave kluba i redara obezbede neko pristojnije mesto sa koga bi mogli da prate utakmicu zavrašavan je objašnjenjima, da ni igla nema više gde da padne ili osorno upućenim rečima “Idite kući”.
Mnogi gledaoci su u takvoj situaciji napustili halu mnogo pre nego što je utakmica i počela, oni uporniji prestajali su čitavu utakmicu iako su, sa mesta na kome su se nalazili, mogli da vide samo semafor, a neki čak ni to.
Kod mnogih ljubitelja košarke radost zbog pobede nad Zorkom zamenilo je ogorčenje zbog postupka ljudi koji vode košarkaški klub. Ako Uprava Prvog partizana ne shvata da se ugled kluba ne može prodavati za novac, najbolje će biti da svoje mesto ustupe drugima.
Ako je nešto u organizaiji debija bilo odlično onda je to svakako obezbeđenje. Rukovodilac ovog posla komandir stasnice milicije Petar Mićunović, rekao nam je da je radnika stanice milicije SUP-a Titovo Užice bilo više nego što je uobičajeno na ovakvim sportskim manifestacijama, jer su imali informacije da je ogromno interesovanje za ovaj susret. Pored pregleda pre ulaska u dvoranu, organizovane su i posebne mere upozorenja sa najvatrenijim navijačima, tako da nikakvih ekcesa i incidenata nije bilo.
Dragomir Žunić i Zoran Žeravčić
Zoran Žeravčić, Dragomir Žunić i Brane Despotović, “Praktično prvoligaš”, 04. mart 1988, List “Vesti”, Titovo Užice, 1988, strana broj 21
Ovde možete pogledati celu utakmicu i uživati u atmosferi koju su napravili navijači.
